Dijareja

Dijareja je stanje kada osoba ima više od tri vodenaste stolice dnevno, praćeno često grčevima i bolovima u stomaku, mučninom i snažnim nagonom za pražnjenjem creva. Dijareja može da se javi više puta godišnje. U većini slučajeva, uzrok je nepoznat i simptomi nestaju sami od sebe nakon dva do tri dana dana. Međutim, kada dijareja traje mnogo duže, čak nedeljama, reč je o hroničnoj dijareji koja obično ukazuje na neko oboljenje kao što je sindrom iritabilnog creva (IBS) ili ozbiljniji poremećaj kao što su celijakija, alergjie na hranu, ili inflamatorna bolest creva (IBD), dugotrajna upotreba lekova.

Dugotrajna dijareja može izazvati dehidraciju – veliki gubitak tečnosti i elektrolita magnezijuma i kalijuma, koji igraju ključnu ulogu u vitalnim telesnim funkcijama. Da bi se izbegle komplikacije, neophodno je uzimanje tečnosti.

Dijareja se najčešće leči kod kuće uz nadoknadu tečnosti i laganu ishranu. Ukoliko je potrebno, posebno kod dugotrajnije dijareje, koriste se lekovi kao što su oralni rastvori za rehidraciju, aktivni ugalj, probiotik, antibiotik.

Akutna, uporna i hronična dijareja

U zavisnosti od simptoma i dužine trajanja, postoji nekoliko tipova dijareje.

Akutna dijareja: Najčešći tip koji traje jedan do dva dana i ne zahteva lečenje.

Uporna dijareja: Ovaj tip dijareje uglavnom traje dve do četiri nedelje i prolazi uz odgovarajući tretman.

Najčešći uzroci akutne i uporne dijareje su infekcije, putnička dijareja i neželjeni efekti lekova.

Hronična dijareja: Dijareja koja traje duže od četiri nedelje. Neke infekcije, alergije i intolerancije na hranu, problemi sa digestivnim traktom i dugotrajna upotreba lekova mogu izazvati hroničnu dijareju.

Ko može dobiti dijareju?

Svaka osoba može dobiti dijareju i to više puta godišnje. U većini slučajeva, nije razlog za brigu. Međutim, dijareja može imati ozbiljne simptome kod određenih grupa ljudi:

Mala deca
Starije osobe
Osobe sa određenim oboljenjima

Faktori koji povećavaju rizik od dijareje

Postoji mnogo različitih faktora koji mogu povećavaju rizik od dijareje među kojima su glavni:

Konzumiranje kontaminirane hrane ili vode
Loša higijena ruku
Nuspojave određenih lekova ili suplemenata
Nedavna promena u načinu ishrane

Simptomi dijareje

Uobičajeni simptomi koji prate dijareju:

Grčevi ili bol u stomaku
Nadimanje
Mučnina
Hitna potreba za pražnjenjem creva

Teži oblik dijareje prate simptomi kao što su:

Povraćanje
Visoka temperarura
Krv u stolici
Sluz u stolici

VAŽNO: Ukoliko imate ove simptome, odmah potražite medicinsku pomoć.

Uzroci dijareje

– Virusi: najčešći uzrok dijareje je virusni gastroenteritis, poznatiji kao stomačni grip. Virusi koji mogu izazvati dijareju su norovirusi, rotavirusi, enterični adenovirusi, astrovirus, citomegalovirusi i virusni hepatitis.

– Bakterije i paraziti: Izlaganje patogenim bakterijama, kao što su Ešerihija koli ili paraziti iz kontaminirane hrane ili vode, dovodi do dijareje

– Alergije i netolerancija na određenu hranu (celijakija ili netolerancija na laktozu). Alergije na namirnice kao što su kravlje mleko, soja, žitarice, jaja i morski plodovi mogu izazvati hroničnu dijareju.

– Lekovi: Mnogi lekovi, kao što su antibiotici, mogu izazvati dijareju. Antibiotici ublažavaju infekcije tako što ubijaju loše, ali ubijaju i dobre bakterije. Usled narušene prirodne ravnoteže bakterija u crevima, može doći do do dijareje. Klostridija (Clostridioides difficile) je vrsta bakterije koja izaziva dijareju, a može se javiti nakon upotrebe antibiotika ili tokom hospitalizacije.

Drugi lekovi koji izazivaju dijareju su lekovi protiv raka i antacidi sa magnezijumom.

Intolerancija na fruktozu: Dijareja se javlja nakon posle konzumiranja hrane ili tečnosti koje sadrže fruktozu, šećer koji se nalazi u voću, voćnim sokovima i medu. Fruktoza se dodaje mnogim namirnicama i bezalkoholnim pićima kao zaslađivač koji se zove visokofruktozni kukuruzni sirup.

Veštački zaslađivači: Sorbitol, eritritol i manitol, veštački zaslađivači skoji se nalaze u žvakama drugim proizvodima bez šećera, mogu izazvati dijareju kod nekih inače zdravih ljudi.

Radioterapija: Terapija zračenjem karlice i stomaka može izazvati dijareju. Zračenje može da iritira zdrave ćelije koje oblažu sluzokožu creva.

Posledice hirurških intervencija: delimično uklanjanje creva ili žučne kese ponekad mogu izazvati dijareju.

Drugi digestivni poremećaji: sindrom iritabilnog kolona, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, celijakija.

Koja boja stolice je znak za brigu?

Boja stolice može da varira i najčešće zavisi od boje hrane koju je osoba konzumirala. Uglavnom nije za brigu. Međutim, ukoliko stolica postane crna ili se pojavi krv, sluz, gnoj, izuzetno neprijatan miris, stolica postane masna, potrebno je što pre otići kod lekara opšte prakse.

Kada se hitno obratiti lekaru?

Dijareja traje duže od dva dana bez poboljšanja
Dehidracija
Jak bol u stomaku ili rektumu
Krvava ili crna stolica
Temperatura iznad 39 C

Kada dete hitno odvesti lekaru?

Kod dece, posebno male dece do tri godine, dijareja može brzo dovesti do dehidracije.

Vodite dete pedijatru ukoliko:

Dijareja traje duže od 24 sata
Dete je dihidrirano
Ima temperaturu iznad 39 C
Ima krvavu ili crnu stolicu

Dehidracija kao komplikacija dijareje

Dijareja može izazvati dehidraciju, koja može biti opasna po život ukoliko se ne leči. Dehidracija je posebno opasna kod dece, starijih ljudi i osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom. Simptomi dehidracije su prekomerna žeđ, suva usta ili koža, slaba potreba za mokrenjem, taman urin, vrtoglavica, a kod dece pored ovih simptoma još mogu da se jave pospanost, razdražljivost, plakanje bez suza, izostajanje mokrenja, slab puls, koža postaje manje elastična, naborana.

VAŽNO: Izraženi simptomi dehidracije, posebno kod dece, takođe su znak za hitno javljanje lekaru!

Dijagnoza i testovi

Za većinu slučajeva blage dijareje, nije potrebna medicinska pomoć. Dovoljno je lečiti se kod kuće uz nadoknadu tečnosti i odgovarajaću laganu ishranu.

Ozbiljniji slučajevi dijareje zahtevaju pregled lekara i dijagnostiku da bi se utvrdio uzrok dijareje.

Pregled: Lekar će uzeti detaljnu anamnezu koja podrazumeva upoznavanje sa zdravstvenim stanjem pacijenta, eventualnim putovanjima na kojima je bio, da li je bilo kontakta sa osobama koje već imaju neku infekciju. Na osnovu pregleda lekar će odlučiti o jednom ili više testova za dalju dijagnostiku.

Test krvi: kompletna krvna slika, merenje elektrolita i testovi funkcije bubrega mogu pomoći da se ukaže na ozbiljnost dijareje. Testovi krvi mogu da ukažu i na poremećaje funkcije štitne žlezde, pankreasa, kao i na celijakiju.

Testiranje uzorka stolice: Laboratorijska analiza koja može otkriti da li je uzrok dijareje bakterijska, virusna ili infekcija parazitima.

Test daha na vodonik: Ova vrsta testa može pomoći da se utvrdi da li postoji intoleranciju na laktozu i fruktozu.

Fleksibilna sigmoidoskopija ili kolonoskopija: Fleksibilna sigmoidoskopija pruža pogled na donji deo debelog creva, dok kolonoskopija omogućava lekaru da vidi celo debelo crevo.

Gornja endoskopija: omogućava lekaru da pregleda stomak i gornji deo tankog creva. Oni mogu da uklone uzorak tkiva (biopsiju) za analizu u laboratoriji.

Endoskopske procene gornjeg i donjeg digestivnog trakta mogu da otkriju potencijalne organske promene (čirevi, infekcije, neoplastični proces), koji mogu da budu uzrok dijareje.

Kontrola dijareje i lečenje

Akutna, kratkotrajna dijareja ne ostavlja posledice i ne šteti zdravlju. Prolazi bez posebnih mera lečenja. Međutim, hronična dijareja predstavlja rizik od dehidracije i njenih neželjenih efekata. Sa hroničnom dijarejom dolazi do gubitka mnogo vode i elektrolita što može imati ozbiljne posledice po čitav organizam. Njihov nedostatak može uticati na rad srca, pluća, mozga i nervnog sistema, bubrega. U ovim slučajevima potrebno je lečenje koje uključuje lekove i nadoknadu tečnosti.

Uobičajene opcije lečenja dijareje

Antibiotici ili antiparazitici: antibiotici ili lekovi protiv parazita mogu pomoći u lečenju dijareje uzrokovane bakterijama ili parazitima. Ukoliko dijareju izaziva virus, antibiotici se ne koriste.

Prilagođavanje terapije: Ukoliko lekar utvrdi da je neki antibiotik izazvao dijareju, prilagodiće dozu ili prepisati drugi lek.

Lečenje oboljenja: Dijareja može biti znak nekoliko medicinskih stanja, kao što su sindrom iritabilnog creva (IBS), inflamatorna bolest creva (IBD) – Kronova bolest i ulcerozni kolitis. Kada se identifikuje uzrok dijareje, pristupa se lečenju.

Probiotici: Grupacije dobrih bakterija, probiotici se ponekad koriste za ponovno uspostavljanje zdravog bioma u borbi protiv dijareje. O izboru odgovarajućeg probiotika, potrebno je konsultovati se sa lekarom.

Nadoknada tečnosti: Da ne bi došlo do dehidracije, neophodna je nadoknada tečnosti i elektrolita. Za većinu odraslih to znači da piju vodu sa elektrolitima, sok ili supu. Voda je dobra u nadoknadi tečnosti, ali ne sadrži soli i elektrolite, minerale kao što su natrijum i kalijum, koji su neophodni za funkcionisanje organizma. Zato je važno uzimanje određenih voćnih sokova zbog kalijuma i supa zbog natrijuma. Ali neki voćni sokovi, kao što je, na primer sok od jabuke, mogu pogoršati dijareju. Stoga treba konsultovati lekara o načinu nadoknade tečnosti. Ukoliko dete ima dijarereju, korisna je upotreba rastvora za oralnu rehidraciju.

Lečenje dijareje bez lekova

U slučaju aktune dijareje potrebno je samo da nadoknadite tečnost i prilagodite ishranu. Zato je važno da:

– Pijete vodu i drugih tečnosti sa elektrolitima (razblažen voćni sokovi bez pulpe, bujon. Uzimanjem tečnosti, štitite organizam od dehidracije.

– Prilagodite ishranu: umesto da jedete masnu, masnu ili prženu hranu, uzimajte banane, pirinač, pire od od jabuka, tost (BRAT dijeta). Izbegavajte kafu, jer kofein iz kafe ima blagi laksativni efekat, što može pogoršati dijareju.

– Izbegavajte hranu i piće koji izazivaju gasove (pasulj, kupus i gazirana pića). Ukoliko je dijareja posledica netolerancije na laktozu, potrebno je da izbegavate proizvode sa laktozom (mlečni proizvodi) dok dijareja ne nestane.

Saveti za lečenje dijareje kod beba i male dece

Deca lako mogu da dehidriraju ukoliko imaju dijareju. Zato je potrebno da piju puno tečnosti. Ukoliko je dete dehidrirano, obavezno:

Ponudite pića koja su oralni rastvore glukoze i elektrolita. Ove tečnosti imaju pravu razmeru vode, šećera i soli. Oralni rastvori za rehidraciju se toplo preporučuju za odojčad i malu decu sa dijarejom, kao i za svako dete sa učestalim prolivom ili povraćanjem.
Izbegavajte da detetu dajete sok ili gaziranu vodu jer mogu pogoršati dijareju.
Bebi nemoje davati običnu vodu.
Ne dajte mnogo obične vode deci bilo kojeg uzrasta.
Nastavite da dojite bebu ili da je hranite mlečnom formulom.
Nemojte davati lekove protiv dijareje bebama i maloj deci.
Pripremajte im laganu hranu u manjim, češćim porcijama: za starije bebe i malu decu, to mogu da budu banane, obične testenine, tost, žitarice od pirinča ili obični krekeri – namirnice lagane za stomak.
Često menjajte pelene i održavajte pelensku regiju čistom. Za čišćenje koristite običnu mlaku vodu i osušite bebinu kožu pre stavljanja sledeće pelene.

U slučaju simptoma dehidracije i visoke tepmerature dete treba odmah odvesti lekaru pedijatru.

Prevencija dijareje

Da biste sprečili dijareju potrebno je da:

– Perete ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Perite ruke pre i posle pripreme hrane, kao i nakon korišćenja toaleta, menjanja pelena, kijanja, kašljanja i izduvavanja nosa. Koristite sredstvo za dezinfekciju ruku (na bazi alkohola) kada pranje ruku nije moguće.

– Pravilno čuvajte hranu: Čuvajte hranu na odgovarajućoj temperaturi, ne jedite namirnice koje su sumnjive ( pokvarene), kuvajte hranu na preporučenoj temperaturi.

– Sprečite dijareju na putovanju: dijareja obično pogađa ljude koji putuju u zemlje u kojima nema adekvatnih sanitarnih uslova. Zato je važno da:

– Jedete termički obrađenu hranu. Izbegavate sirovo voće i povrće za koje niste sigurni da je oprano ili niste u mogućnosti da ga oljuštite.

– Izbegavate sirovo ili nedovoljno kuvano meso i mlečnu hranu.

– Pijete flaširanu vodu i druga pića u orginalnoj ambalaži.

– Izbegavate vodu iz slavine i kockice leda.

– Izbegavate alkohol i kofein koji mogu pogoršati dijareju i dehidraciju.

– Posavetujte se sa lekarom o lekovima koje možete poneti na put u slučaju dijareje (probiotici, antibiotici, oralni rastori za rehidraciju).

– Perite zube flaširanom voodm.

Prognoza u slučaju povremene ili hronične dijareje

Dijareja pogađa većinu ljudi s vremena na vreme i obično nema razloga za brigu. Simptomi su neprijatni, ali obično prolaze za manje od nedelju dana. Povraćanje obično prestaje za jedan ili dva dana. Kod dece simptomi dijareje nestaju za dan ili dva.

Kod hronične dijareje lečenje i ishod zavise od osnovne bolesti ili stanja.

Može li dijareja biti fatalna?

Dijareja može dovesti do dehidracije, a teška dehidracija može izazvati smrt zbog gubitka tečnosti i elektrolita. Smrt od dehidracije obično nastaje kada se izgubi 10 do 15% ukupne telesne težine. U posebnom riziku od dehidracije su bebe i mala deca.

Kada se obratiti lekaru u slučaju dijareje?

Uvek se treba obratiti lekaru ukoliko ste zabrinuti zbog simptoma dijareje, posebno u slučaju da traje duže od nedelju dana. Ukoliko dijareja traje duže vreme, postoji rizik od dodatnih komplikacija koje takođe mogu zahtevati lečenje. Trebalo bi odmah potražiti pomoć lekara ukoliko imate simptome kao što su:

Bolovi u sotmaku
Krvarenje
Nenamerni gubitak težine
Slabost i umor

Saveti za oporavak i očuvanje zdravlja nakon dijareje

Održavajte hidriranost: Za pacijente koji se oporavljaju od dijareje, održavanje hidracije je veoma važno. Osim vode, preporučuju se i bistre supe poput pilećeg ili goveđeg bujona bez masnoće.

– Uzimajte manje, lagane obroke. Počnite sa jednostavnim obrocima i namirnica koje su preporučljive kao to su babane,pirinač, tost. Ne jedite masnu, začinjenu hranu.

– Postepeno uključujte druge namirnice u jelovnik.

– Pravilno održavajte higijenu ruku i tela.

– Adekvatno čuvajte namirnice i vodite računa kako ih pripremate.