Šta je gips?
Gips koji se koristi za imobilizaciju dela tela je medicinski gips. To je materijal koji se sastoji od gipsa i vode i koristi se za oblaganje i stabilizaciju prelomljenih ili povređenih kostiju. Gipsani zavoj se sastoji od tkanine natopljene gipsom koji se stvrdnjava kada dođe u kontakt s vodom. Kada se gipsani zavoj pravilno primeni na oštećeni deo tela, on obezbeđuje podršku, sprečava pokretanje i omogućava zarastanje kostiju ili ligamenata. Gipsani zavoji su često korišćeni u tretmanu preloma kostiju ili nakon operacija kako bi se osigurala stabilnost i olakšao proces oporavka.
Kada se koristi gips?
Gipsani zavoji se koriste u različitim medicinskim situacijama radi imobilizacije ili stabilizacije delova tela. Neki od najčešćih slučajeva u kojima se koriste gipsani zavoji su:
- Prelomi kostiju: Gipsani zavoji se često primenjuju za imobilizaciju prelomljenih kostiju, kako bi se omogućilo njihovo pravilno zarastanje. Mogu se koristiti za prelome ruku, nogu, stopala, ruku ili drugih delova tela.
- Uganuća: U težim slučajevima uganuća, kada je povreda veća ili postoji ozbiljna nestabilnost zglobova, gipsani zavoji mogu se koristiti kao deo terapije.
- Povrede zglobova: U slučaju povreda ligamenata ili uganuća, gipsani zavoji mogu se primeniti za stabilizaciju i smanjenje pokreta u zahvaćenom području.
- Postoperativna rehabilitacija: Nakon operacija na kostima, zglobovima ili mekim tkivima, gipsani zavoji mogu se koristiti za podršku, smanjenje otoka i ubrzavanje procesa oporavka.
- Korigovanje deformiteta: U nekim slučajevima, gipsani zavoji se koriste za korekciju deformiteta kostiju ili zglobova, kao što su ispravljanje zakrivljenih kostiju ili ispravljanje nepravilnog položaja udova.
Vrste gipsanih zavoja
Postoji nekoliko različitih vrsta gipsanih zavoja koji se koriste u medicinskoj praksi.
Konvencionalni gipsani zavoj: Ovo je najčešći tip gipsanog zavoja koji se koristi za imobilizaciju povreda kostiju. Sastoji se od tkanine natopljene gipsom koji se stvrdnjava kada dođe u kontakt s vodom. Ovi zavoji su široko korišćeni za imobilizaciju kostiju kod preloma ili stabilizaciju zglobova kod uganuća ili povreda. Oni pružaju čvrstu i stabilnu podršku, a često se primenjuju kod standardnih povreda kostiju.
Plastični (fiberglas) gipsani zavoj: Ova vrsta gipsanog zavoja koristi plastične materijale, poput fiberglasa ili poliestera, umesto tradicionalnog gipsa. Plastični zavoji su lakši, otporniji na vodu i brže se suše od konvencionalnih zavoja od gipsa. Takođe, omogućavaju bolju ventilaciju kože ispod zavoja. Ova vrsta zavoja se često koristi kao alternativa konvencionalnim gipsanim zavojima. Pogodni za pacijente koji žele više komfora, mobilnosti i mogućnost održavanja higijene tokom perioda imobilizacije.
Termoplastični gipsani zavoj: Ovaj tip gipsanog zavoja se izrađuje od materijala koji se omekšava pri zagrevanju i lako oblikuje prema telu pacijenta. Kada se ohladi, postaje tvrd i pruža stabilnost. Termoplastični gipsani zavoji su obično lakši od konvencionalnih zavoja od gipsa i mogu se oblikovati više puta. Oni se mogu koristiti u situacijama gde je potrebno precizno oblikovanje zavoja prema anatomiji pacijenta, kao i kod povreda gde je potrebno periodično prilagođavanje zavoja tokom procesa zarastanja.
Vodootporni gipsani zavoj: Ova vrsta gipsanog zavoja je posebno dizajnirana da bude otporna na vodu.. Vodootporni zavoji mogu biti konvencionalni ili plastični. Ovi zavoji se preporučuju kada je pacijentu važno održavati higijenu i kada postoji potreba za kupanjem, tuširanjem ili plivanjem tokom perioda imobilizacije. Oni omogućavaju pacijentu da održava normalne aktivnosti higijene i vodećeg života bez ugrožavanja integriteta zavoja.
Proces gipsiranja
Proces gipsiranja gipsom i fiberglasom ima slične korake, ali se koristi različiti materijal za oblaganje i imobilizaciju povrede.
- Priprema: Lekar će pripremiti potrebne materijale, uključujući gipsane ili fiberglasne trake, vodu, makaze i elastične zavojnice.
- Priprema površine: Koža se očisti i osuši na mestu gde će se primenjivati gips ili fiberglas
- Postavljanje obloga: Na povređeno područje postavlja se meka obloga, poput vate ili pene, kako bi se zaštitila koža od neposrednog kontakta s gipsom.
- Natapanje gipsanih i fiberglasnih traka: Gipsane trake se umoče u vodu i ostave da se natope prema uputstvima proizvođača. Fiberglasne trake se umoče u vodu prema uputstvima proizvođača, a zatim se nežno stisnu kako bi se uklonila višak vlage.
- Oblikovanje gipsa: Mokre gipsane trake se pažljivo postavljaju preko povrede i oblikuju kako bi se postigao željeni oblik i podrška. Natopljene fiberglasne trake se postavljaju preko povrede i oblikuju kako bi se pružila potrebna stabilnost i podršk
- Sušenje: Gips se ostavlja da se suši i stvrdne. U ovom procesu, hemijska reakcija vode s gipsom dovodi do stvrdnjavanja materijala. Fiberglas se brže suši od gipsa, a proces sušenja može biti završen za nekoliko minuta.
Važno je da se proces gipirsanja obavlja od strane stručnjaka, kao što su lekari ili obučeno medicinsko osoblje, kako bi se osigurala pravilna primena i imobilizacija povrede.
Ublažavanje bola i otoka nakon nanošenja gipsa
- Ako je moguće, podignite povređeni ekstremitet iznad nivoa srca kako biste smanjili otok. Možete koristiti jastuke ili jastuk da poduprete povređeni deo.
- Stavite led umotan u tanku tkaninu na područje ispod gipsa. Hladnoća pomaže smanjenju otoka i ublažavanju boli. Držite led na povređenom području 15-20 minuta, svaka 2-3 sata tokom prvih 24-48 sati nakon nanošenja gipsa.
- Prema uputstvima lekara, možete uzeti antiinflamatorne lekove kao što su ibuprofen ili acetaminofen kako biste smanjili bol i otok. Važno je slediti doziranje i uputstva lekara.
- Ako je gips primenjen na gornjem delu tela (kao što je ruka), važno je izvoditi vežbe disanja kako biste sprečili plućne komplikacije. Pitajte svog lekara ili fizioterapeuta koje vežbe su vam preporučene i redovno ih izvodite.
- Izbegavajte stavljati težinu ili opterećivati povređeni deo koji je obložen gipsom. Držite se uputstava lekara o aktivnostima koje trebate izbegavati.
- Konsultujete se sa svojim lekarom kako biste dobili specifične savete i uputstva za ublažavanje boli i otoka nakon nanošenja gipsa, jer mogu postojati individualne varijacije u tretmanu i preporukama.
Saveti za negu gipsa
Nemojti izlagati gips vodi ili vlagi. Ako se gips pokvasi, može izgubiti svoju čvrstoću i postati manje efikasan. Koristite plastičnu vrećicu ili vodootporni materijal kako biste zaštitili gips prilikom tuširanja ili kupanja. Pokušajte da izbegavate stavljanje težine ili pritiska na gips kako biste sprečili oštećenje ili pomeranje. Koristite štake ili hodalicu za podršku i držite povređeni deo tela u povišenom položaju kad god je to moguće. Povremeno proveravajte gips kako biste bili sigurni da nema pukotina, olabavljenih delova.
Izbegavajte stavljane predmeta poput štapića, kuglica ili druge materijale ispod gipsa. To može izazvati iritaciju kože ili oštetiti povređeno područje. Održavajte kožu ispod gipsa čistom i suvom. Ako osetite svrab, iritaciju ili crvenilo kože, obavestite svog lekara.
Uvek se konsultujte sa svojim lekarom ili medicinskim stručnjakom za specifične savete o nezi gipsa, jer se preporuke mogu razlikovati u zavisnosti od vrste povrede i postupka gipsanja.
Uklanjanje gipsa
Uklanjanje gipsa treba da se obavi pažljivo i pod nadzorom medicinskog osoblja. Lekar ili ortoped će proceniti vaše stanje i odlučiti kada je pravi trenutak za uklanjanje gipsa.
Uklanjanje gipsa zahteva odgovarajuće alate i stručnost medicinskog osoblja. Budite oprezni i pratite njihove instrukcije kako biste se osigurali da proces protekne sigurno i bezbolno.
Nakon uklanjanja gipsa, obratite pažnju na stanje kože ispod. Moguće je da će koža biti suva, ljuspasta ili osetljiva. Ukoliko primetite bilo kakve promene ili probleme sa kožom, obavestite svog lekara.
Važno je imati na umu da su ovo opšti saveti i da se postupak uklanjanja gipsa može razlikovati u zavisnosti od vrste povrede i postupka gipsanja. Nikad ne skidajte gips sami. Uklanjanje gipsa zahteva stručnost medicinskog osoblja kako bi se izbeglo povređivanje ili komplikacije.
Komplikacije vezane za upotrebu gipsa
- Svrab i iritacija kože ispod gipsa zbog zadržavanja vlage i nedovoljnog protoka vazduha. To se može ublažiti blagim štipaljkama ili ventilacijskim rupama na gipsu.
- Gips može izazvati oticanje oko povređenog područja. Ako primetite jak bol, trnjenje ili osećaj utrnulosti, to može biti znak smanjene cirkulacije i odmah treba obavestiti zdravstvenog radnika. U nekim slučajevima, oštećena cirkulacija može izazvati ozbiljnije komplikacije, poput gangrene.
- Ako se koža ispod gipsa navlaži ili ošteti, može se razviti infekcija. Važno je pratiti stanje kože i obratiti pažnju na znakove upale ili infekcije, kao što su crvenilo, oticanje, toplota ili gnoj.
- Gubitak mišićne snage i fleksibilnosti: Imobilizacija u gipsu može dovesti do smanjenja mišićne snage i fleksibilnosti u području koje je bilo povređeno. Fizikalna terapija nakon uklanjanja gipsa može biti potrebna kako bi se obnovila snaga i pokretljivost.
- Imobilizacija u gipsu može povećati rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze). Ako primetite bol, oticanje ili crvenilo u nozi ili ruci koja je bila imobilizovana gipsom, odmah se obratite svom lekaru.
Važno je pratiti svoje stanje tokom nošenja gipsa i redovno se savetovati sa zdravstvenim radnikom kako biste izbegli ili na vreme rešili moguće komplikacije.
Pravilna nega gipsa je ključna za optimalno zarastanje povrede (gips mora biti suv, izbegavajte diranje i češanje ispod gipsa, držite povređeni deo podignut).
Kako skinuti gips?
Profesionalno uklanjanje gipsa je važno jer kvalifikovani medicinski stručnjaci koji su obučeni za uklanjanje gipsa znaju pravilne tehnike i postupke kako bi osigurali sigurno i bezbolno uklanjanje gipsa, kako ne bi povredili kožu ili povređeno područje. Lekar će obaviti procenu stanja povrede prilikom uklanjanja gipsa i pratiti napredak zarastanja. Ako je potrebno, moguće je preduzeti dalje korake kako bi se osiguralo potpuno i pravilno zarastanje.
Prilikom uklanjanja gipsa, lekar će pažljivo pregledati povređeno područje i proceniti postojanje eventualnih komplikacija ili problema. Obratiti se lekaru ako primetite bilo kakve komplikacije ili probleme vezane za gips, kao što su jaka bol, oteklina, crvenilo, toplota ili osećaj utrnulosti. Vaš lekar će moći da proceni situaciju i pruži potrebnu negu ili tretman kako bi se komplikacije rešile i osiguralo pravilno zarastanje povrede.
