Šta je gastroskopija?
Gastroskopija je medicinski postupak koji se koristi za pregled unutrašnjosti gornjeg dela digestivnog sistema, posebno jednjaka, želuca i početnog dela tankog creva (duodenum) i zato je pun naziv ovog postupka ezofago – gastro – duodenoskopija (EGDS) To se postiže upotrebom instrumenta koji se naziva gastroskop ili endoskop.
Gastroskop je fleksibilna cev sa svetlom i kamerom na vrhu, koja se umetne kroz usta pacijenta i pažljivo spušta kroz jednjak do želuca i duodenuma. Kamera na vrhu gastroskopa omogućava lekaru da vizuelno proceni sluznicu ovih organa i identifikuje eventualne abnormalnosti kao što su čirevi, polipi, tumori ili upalne promene. Takođe, tokom gastroskopije mogu se uzeti uzorci tkiva (biopsija) za dalju analizu.
Gastroskopija se može izvesti u bolnicama, klinikama ili specijalizovanim centrima za endoskopiju.
Zašto se radi gastroskopija?
Gastroskopija se radi iz različitih razloga, uključujući dijagnostičke i terapijske svrhe.
Gastroskopija se često koristi za dijagnostikovanje i praćenje prethodno dijagnostukovanih različitih gastrointestinalnih problema.
Najčešće indikacije zbog kojih se izvodi gastroskopija su:
- Za dijagnostikovanje uzroka neobjašnjivih bolova u stomaku. To može uključivati gastritis (upala želuca), čireve (ulkuse) na sluznici želuca ili dvanaestopalačnog creva, ili prisustvo tumora.
- Hronična ili česta gorušica koja se ne poboljšava sa lekovima za gorušicu ili promenama u ishrani, gastroskopija se može preporučiti kako bi se isključili drugi uzroci simptoma, kao što su ezofagealna striktura (suženje), ezofagealna hernija ili upala jednjaka.
- Poteškoće u gutanju hrane ili osećaj da hrana „zaglavljuje“ u grudima, gastroskopija može biti korisna za procenu stanja jednjaka, kao što su ezofagealna striktura (suženje), ezofagealna divertikula ili tumor.
- Nadimanje i otežano varenje mogu nastati usled GERB-a, intolerancije na laktozu i drugih digestivnih stanja
- Učestalo povraćanje koje je načešće simptom gasteoenteritisa, trovanja hranom i GERB-a
- Povraćanje krvi i pojava crne stolice, anemija nepoznatog razloga i/ili pozitivan FOBT test Gastroskopija se koristi za dijagnostikovanje izvora gastrointestinalnog krvarenja. To može uključivati krvarenje iz želuca, jednjaka ili duodenuma.
- Bol iza grudne kosti koji nije kardiorespiratornog porekla
- Gubitak apetita i telesne težine
- Praćenje prethodno dijagnostikovanih polipa, tumora, čira i ostalih bolesti digestivnog trakta
Tokom gastroskopije može se vršiti biopsija odnosno uzimanja uzoraka tkiva. Ti uzorci se potom šalju na analizu kako bi se postavila tačna dijagnoza, identifikovali potencijalni maligni tumori ili pružili informacije o prirodi upalnih promena ka oi za dijagnostiku infekcije Helicobacter pylori (H. pylori), bakterije koja je najčešći uzročnik čireva želuca i dvanaestopalačnog creva.
Gastroskopija može biti terapijska, jer lekar može izvesti određene postupke tokom pregleda za lečenje određenih stanja ili olakšanje simptoma.
Evo nekoliko primera stanja koja se mogu lečiti tokom gastroskopije:
Uklanjanje polipa
Polipi su izrasline na sluznici jednjaka, želuca ili dvanaestopalačnog creva. Ako se pronađu polipi tokom gastroskopije, lekar može ih ukloniti pomoću specijalnih instrumenata, kao što je petlja za polipektomiju, kako bi se smanjio rizik od razvoja raka ili ublažili simptomi.
Hemostaza (zaustavljanje krvarenja)
Ako se uoči krvarenje tokom gastroskopije, lekar može preduzeti terapijske mere za zaustavljanje krvarenja. To može uključivati korišćenje koagulacije (zaptivanje) krvnih sudova, primenu injekcija za sužavanje krvnih sudova ili upotrebu drugih tehnika za kontrolu krvarenja.
Dilatacija suženja
Ako se tokom gastroskopije uoči suženje jednjaka ili drugog dela gastrointestinalnog trakta, lekar može izvesti postupak nazvan dilatacija. To uključuje korišćenje posebnih instrumenata za proširivanje suženog segmenta, što može poboljšati prolaz hrane i olakšati simptome.
Postavljanje stenta
U nekim slučajevima, gastroskopija se koristi za postavljanje stenta (metalne cevi) u jednjak, želudac ili duodenum. Stent može pomoći u održavanju otvorenog prolaza kroz suženi segment i poboljšati protok hrane i tečnosti.
Kako izgleda priprema za gastroskopiju?
Priprema za gastroskopiju obično uključuje nekoliko koraka kako bi se osiguralo da je vaš digestivni trakt optimalno pripremljen za pregled.
Nekoliko uobičajenih smernica koje se obično daju pacijentima pred gastroskopiju:
- Obavestite svog lekara o svim lekovima koje uzimate kao i zdravstvenim stanjima koje imate. Neki lekovi mogu uticati na rezultate gastroskopije ili povećati rizik od komplikacija. Važno je obavestiti svog lekara o svim lekovima koje uzimate, posebno o antikoagulantima (lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi), antiagregacionim lekovima (npr. aspirin), nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (Brufen, Diklofen) kako bi se prilagodila njihova upotreba pre pregleda.
- Takođe, ako imate određena zdravstvena stanja, poput alergija, srčanih problema ili dijabetesa, važno je obavestiti svog lekara kako bi se prilagodile smernice za pripremu za gastroskopiju. Lekar koji izvodi gastroskopiju može zahtevati posebnu pripremu za pregled (krvnu sliku, konsultacije kardiologa, interniste)
- Smanjite unos hrane i tečnosti: Dan pre pregleda ne uzimati mleko i mlečne proizvode, a večera mora biti lagana (čaj, dvopek). Na dan pregleda ne smete jesti, piti vodu i pušiti. Preporučuje se da pre gastroskopije prođe najmanje 8 sati od neunošenja hrane i 3 sata od prestanka uzimanja vode. Lekove koje pacijent svakodnevno uzima može uzeti uz malo vode najmanje tri sata pre pregleda. To je važno kako bi se obezbedilo da je vaš digestivni trakt prazan, što omogućava bolju vizualizaciju sluznice i smanjuje rizik od aspiracije.
- Ukoliko imate zubnu protezu koja se može skinuti obavezno napomenite.
- Ukoliko se tokom gastroskopije koristi analgosedacija (opuštanje), preporučuje se da organizujete prevoz kući. Nemojte voziti sami nakon postupka dok efekti sedacije potpuno ne prođu.
- Važno je pratiti specifične smernice koje vam pruži vaš lekar ili klinika u kojoj se pregled obavlja, jer se protokoli i uputstva mogu razlikovati. Obratite se lekaru ako imate bilo kakva dodatna pitanja ili nedoumice o pripremi za gastroskopiju.
Ko izvodi gastroskopiju?
Procedura gastroskopije uključuje tim zdravstvenih radnika koji obavlja različite uloge tokom postupka.
- Gastroskopiju obično izvode lekari specijalisti gastroenterohepatolozi ili hirurzi specijalizovani za digestivni trakt, a koji su obučeni za ovaj postupak. Oni su stručnjaci za bolesti i poremećaje gastrointestinalnog trakta i imaju iskustvo u izvođenju gastroskopija.
- Anesteziolog će biti odgovoran za administraciju i nadgledanje anestezije tokom gastroskopije koja može biti izvedena uz sedaciju ili opštu anesteziju kako bi se pacijentu pružila udobnost i sprečila nelagodnost tokom postupka.
- Medicinske sestre ili tehničari specijalizovani za endoskopiju će pomoći pri pripremi pacijenta, asistirati lekaru tokom postupka i pružiti brigu i podršku pacijentu tokom celog procesa. Oni takođe mogu biti odgovorni za sterilizaciju i pripremu endoskopske opreme.
Ukoliko se uzima biopsija, uzorak se šalje na patohistološku analizu bično obavlja patolog, specijalista patologije. Patolog je lekar koji je specijalizovan za dijagnostiku bolesti putem proučavanja tkiva, ćelija i organa pod mikroskopom. Oni analiziraju uzorke tkiva koji su prikupljeni biopsijom, hirurškim uklanjanjem tumora ili autopsijom kako bi postavili dijagnozu i pružili informacije o prirodi bolesti.
Svi članovi tima rade zajedno kako bi osigurali da postupak gastroskopije bude siguran, efikasan i udoban za pacijenta. Njihova saradnja i stručnost igraju ključnu ulogu u postizanju tačne dijagnoze i pružanju adekvatne terapije pacijentima.
Koliko traje gastroskopija?
Trajanje gastroskopije može varirati, ali obično postupak traje između 5 i 20 minuta. Dužina postupka zavisi od razloga za gastroskopiju, opsega pregleda, potrebe za biopsijom ili terapijskim postupcima, kao i individualnih karakteristika pacijenta.
Jednostavan dijagnostički pregled gastroskopijom obično traje oko 5-10 minuta. Ukoliko se izvodi terapijski postupak, kao što je uklanjanje polipa ili zaustavljanje krvarenja, postupak može trajati nešto duže, do 15-20 minuta.
Takođe, vreme potrebno za pripremu pacijenta pre postupka i vreme za oporavak nakon postupka takođe treba uzeti u obzir pri proceni ukupnog vremena koje će biti potrebno za celokupnu proceduru gastroskopije.
Šta se dešava tokom gastroskopije?
Pre početka postupka, pacijent će biti pripremljen za gastroskopiju. To može uključivati postavljanje intravenske linije za primenu sedacije ili anestezije, skidanje odeće kao i objašnjenje samog postupka.
Pacijent će biti postavljen u bočni položaj, obično na levu stranu tela, sa savijenim kolenima prema grudima. Ova pozicija pomaže u opuštanju mišića donjeg jednjaka i olakšava prolazak gastroskopa kroz ovaj deo gastrointestinalnog trakta.
Ukoliko je potrebno, anesteziolog će primeniti sedaciju ili opštu anesteziju kako bi pacijent bio opušten i udoban tokom postupka.
Pre umetanja gastroskopa, daje se lokalni anestetik i onda se stavlja plastični štitnik između zuba pacijenta kako bi se zaštitila gastroskopska cev i olakšao prolaz kroz usta.
Lekar će pažljivo umetnuti gastroskop (endoskop) kroz usta pacijenta i lagano ga provesti niz jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo. Gastroskop ima svetlosni izvor i optička vlakna koja omogućavaju lekaru da vizuelno pregleda unutrašnjost gastrointestinalnog trakta.
Dok gastroskop prolazi kroz gastrointestinalni trakt, lekar će pažljivo vizuelno pregledati sluznicu. Preko gastroskopa se mogu prikazivati slike na monitoru, što omogućava lekaru da identifikuje eventualna abnormalna stanja, ožiljke, polipe ili druge promene u tkivu.
Ako je potrebno, lekar će uzeti uzorke tkiva sa sluznice gastrointestinalnog trakta za dalju analizu. To se obično radi pomoću posebnih instrumenata koji se uvode kroz gastroskop. Uzorci će biti poslati u laboratoriju radi histološke analize.
Ukoliko se tokom pregleda uoče određena stanja koja zahtevaju terapiju, lekar može izvesti određene terapijske postupke tokom gastroskopije, kao što su uklanjanje polipa, zaustavljanje krvarenja, dilatacija suženja ili postavljanje stenta.
Nakon završetka pregleda ili terapije, gastroskop se pažljivo uklanja iz gastrointestinalnog trakta.
Nakon gastroskopije, pacijent će biti praćen dok se efekti sedacije ili anestezije ne povuku. Ukoliko je primenjena opšta anestezija, pacijent će se probuditi u odelenju anestezije ili intenzivnoj nezi pre nego bude prebačen na oporavak.
Šta se dešava nakon gastroskopije?
Neposredni oporavak nakon gastroskopije obično traje neko vreme, a pacijent se često vraća kući istog dana. Evo nekoliko stvari koje možete očekivati tokom ovog perioda:
- Ako vam je primenjena sedacija ili opšta anestezija tokom gastroskopije, može biti potrebno neko vreme da se oporavite od efekata ovih lekova. Lekar će vas pratiti tokom ovog perioda i osigurati da se probudite i oporavite bezbedno pre nego što vam dozvole da odete kući.
- Nakon gastroskopije, mogući su neki uobičajeni simptomi kao što su blago grlobolja, nadutost, blaga mučnina ili privremeni gubitak apetita. Ovi simptomi obično nestaju relativno brzo i ne zahtevaju poseban tretman.
- Lekar će vam dati smernice o tome šta smete jesti i piti nakon gastroskopije. Uobičajeno se preporučuje da se prvo unosite lagana hrana i tečnosti kako biste postepeno vratili normalnu ishranu. Takođe se može preporučiti izbegavanje teške hrane, alkohola i napornih fizičkih aktivnosti tokom prvih nekoliko sati ili dana nakon postupka.
- Iako su komplikacije retke, važno je da budete svesni znakova mogućih komplikacija i da se odmah obratite svom lekaru ako primetite nešto neobično. To može uključivati jaku ili produženu bol, krvarenje, poteškoće sa gutanjem ili bilo kakve druge neočekivane simptome.
- Nakon gastroskopije, lekar će vas informisati o rezultatima pregleda i eventualnoj potrebi za daljnjim postupcima, lečenjem ili kontrolnim pregledima.
- Važno je pratiti uputstva lekara o oporavku i redovno se javljati na zakazane termine pregleda ili konsultacija kako biste osigurali potpuni oporavak i dalje praćenje vašeg zdravlja.
Koji su rizici kod gastroskopije?
Gastroskopija je opšte siguran postupak, ali kao i kod svakog medicinskog postupka, postoje određeni rizici koji se mogu javiti.
- Ukoliko vam je primenjena sedacija ili opšta anestezija tokom gastroskopije, postoji mali rizik od reakcija na ove lekove. To može uključivati alergijske reakcije, probleme s disanjem, promene krvnog pritiska ili srčane probleme. Međutim, ovakve reakcije su retke.
- Iako su instrumenti koji se koriste za gastroskopiju sterilni, postoji vrlo mali rizik od infekcije. U izuzetno retkim slučajevima, može doći do infekcije sluznice gastrointestinalnog trakta ili infekcije na mestu uboda za anesteziju.
- U nekim slučajevima, gastroskopija može izazvati manje krvarenje na mestima biopsije ili terapijskih postupaka. Obično je ovo krvarenje blago i prestaje samo od sebe. U vrlo retkim slučajevima može biti potrebna intervencija kako bi se zaustavilo krvarenje.
- Tokom gastroskopije, postoji minimalan rizik od oštećenja sluznice gastrointestinalnog trakta ili organa. Lekari obično vrlo pažljivo rukuju gastroskopom kako bi smanjili ovaj rizik, ali u nekim slučajevima može doći do perforacije ili oštećenja tkiva.
Važno je napomenuti da su ovi rizici vrlo retki i da se komplikacije tokom gastroskopije javljaju veoma retko. Lekari su obučeni da prepoznaju i reaguju na ove komplikacije kako bi osigurali bezbednost pacijenta. Pre gastroskopije, lekar će detaljno razgovarati s vama o rizicima i koristima postupka, kao i odgovoriti na sva vaša pitanja ili brige koje možete imati.
Šta su abnormalni rezultati gastroskopije?
Abnormalni rezultati gastroskopije mogu ukazivati na različite patološke promene ili bolesti u gastrointestinalnom traktu.
Erozije ili ulkusi sluznice
Gastroskopija može otkriti prisustvo erozija (oštećenja) ili ulkusa (rana) na sluznici jednjaka, želuca ili dvanaestopalačnog creva. Ovi nalazi mogu biti povezani sa stanjima kao što su želučani ulkus, peptički ulkus, jednjakalna refluksna bolest ili infekcija Helicobacter pylori.
Polipi
Gastroskopija može identifikovati polipe, koji su izrasline na sluznici gastrointestinalnog trakta. Polipi mogu biti benigni (nekancerogeni) ili prekancerozni, a u nekim slučajevima mogu biti maligni (kancerogeni). Uklanjanje polipa tokom gastroskopije može se izvesti za dijagnostičke ili terapijske svrhe.
Tumori
Gastroskopija može otkriti prisustvo tumora u jednjaku, želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Tumori mogu biti benigni ili maligni (kancerogeni), a gastroskopija može pomoći u uzimanju uzoraka tkiva (biopsija) za daljnju analizu i postavljanje tačne dijagnoze.
Promene u sluznici jednjaka
Gastroskopija može otkriti prisustvo Barrettovog jednjaka, stanja u kojem se sluznica jednjaka značajno menja usled hroničnog refluksa želudačne kiseline. Ova promena povećava rizik od razvoja raka jednjaka.
Promene u završnom delu želuca
Gastroskopija može identifikovati prisustvo gastritisa, upale sluznice želuca, ili gastropatije, što su promene sluznice koje nisu povezane sa zapaljenjem. Ove promene mogu biti uzrokovane infekcijama, iritirajućim faktorima ili drugim stanjima.
Krvavljenja u digestivnom traktu
Gastroskopija može identifikovati prisustvo krvarećih čireva, rupturisanih vene (kao kod varikoziteta jednjaka), tumori ili druge lezije koje mogu biti uzrok krvarenja.
Lekar može tačno da tumači i objasniti rezultate gastroskopije. Na osnovu abnormalnih nalaza, lekar će postaviti dijagnozu i predložiti daljnje korake, kao što su dodatni testovi, lečenje ili praćenje stanja.
Važno je napomenuti da je ovo samo opis opšteg postupka gastroskopije i da se može razlikovati u zavisnosti od specifičnih okolnosti, lekarske prakse i tehnologije koja se koristi. Uvek je najbolje razgovarati sa lekarom kako biste se informisali o konkretnim detaljima i pripremi za gastroskopiju.
