• English
  • English

Kolonoskopija

Šta je kolonoskopija?

Kolonoskopija je medicinski postupak koji se koristi za pregled unutrašnjosti debelog creva (kolona) i rektuma. Ona se obavlja uz pomoć posebnog instrumenta nazvanog kolonoskop, koji je fleksibilna cev s optičkim vlaknima i video kamerom na vrhu. Tokom kolonoskopije, pacijent obično leži na boku, a kolonoskop se pažljivo umetne kroz anus i postepeno se provodi kroz debelo crevo. Zahvaljujući video kameri na vrhu kolonoskopa, lekar može vizuelno pregledati unutrašnjost creva u potrazi za bilo kakvim abnormalnostima, kao što su polipi (benigni izraštaji), tumori, upalne promene ili krvarenje.

Zašto mi je potrebna kolonoskopija?

Kolonoskopija se koristi za:
  1. rutinski skrining,
  2. dijagnozu digestivnih poremećaja,
  3. terapiju određenih stanja debelog creva.

Rutinski skrining

Kolonoskopija se koristi za otkrivanje raka debelog creva i rektuma. Rutinski skrining podrazumeva redovne preventivne preglede koji se obavljaju čak i kod osoba koje nemaju simptome ili povećani rizik za određenu bolest. Rak debelog creva je jedan od najčešćih karcinoma i često se razvija polako tokom dugog perioda bez simptoma. Rano otkrivanje raka debelog creva je ključno za uspešno lečenje i poboljšanje prognoze.
Kolonoskopija se smatra jednim od najpouzdanijih metoda za otkrivanje raka debelog creva u ranim fazama.Opšta preporuka je da osobe starije od 50 godina, koje nemaju posebne faktore rizika, obave kolonoskopiju kao rutinski skrining na svakih 10 godina. Međutim, ova preporuka može varirati u zavisnosti od smernica i preporuka vaše zemlje ili zdravstvene ustanove.

Koji simptomi mogu ukazati na potrebu za kolonoskopijom?

Postoje određeni simptomi gastrointestinalnih problema koji mogu ukazivati na potrebu za kolonoskopijom. Evo nekoliko simptoma koji se često uzimaju u obzir prilikom razmatranja kolonoskopije:
  • Ako primećujete krv ili tamnu stolicu (melena), to može biti znak krvarenja negde u gastrointestinalnom traktu, uključujući debelo crevo. Kolonoskopija može pomoći u otkrivanju izvora krvarenja i utvrđivanju uzroka.
  • Ako primetite dugotrajnu promenu u uobičajenom obrascu stolice, kao što su značajne promene konzistencije, boje ili oblika stolice, to može biti znak gastrointestinalnih problema. Kolonoskopija može pomoći u ispitivanju unutrašnjosti creva i utvrđivanju uzroka promena u stolici.
  • Bolovi u stomaku koji su dugotrajni, intenzivni ili neprestani mogu zahtevati dalju evaluaciju. Kolonoskopija može pomoći u ispitivanju creva i otkrivanju mogućih uzroka bolova, kao što su upalne bolesti creva, polipi ili tumori.
  • Neobjašnjiv gubitak težine može biti znak nepravilnosti u gastrointestinalnom traktu, uključujući mogućnost prisustva tumora. Kolonoskopija može pomoći u proceni stanja creva i isključivanju ozbiljnih problema.

Evo nekoliko uobičajenih bolesti ili stanja koja se mogu dijagnostikovati kolonoskopijom:

  • Polipi su benigni izrasline u sluznici debelog creva. Polipi mogu biti prekancerozni ili kancerozni, pa je njihovo rano otkrivanje i uklanjanje ključno za prevenciju raka debelog creva.
  • Rak debelog creva i rektuma gde se mogu vizuelno pregledati creva i uzeti uzorke tkiva (biopsiju) za dalju analizu.
  • Zapaljenske bolesti creva (npr. ulcerozni kolitis ili Kronova bolest) gde se može proceniti inflamacija, ožiljci, ulkusi i druge karakteristike sluznice creva.
  • Divertikuloza su male izbočine na zidu debelog creva, što može biti povezano s divertikulozom ili divertikulitisom.
  • Krvarenje iz creva gde se može pomoći u otkrivanju izvora krvarenja, kao što su ulkusi, angiodisplazije ili tumori.
  • Strukturne promene i suženja creva što može objasniti simptome kao što su bolovi u stomaku ili promene u stolici.

Terapijski postupak za određene bolesti gastrointestinalnog trakta

Evo nekoliko primera kako se kolonoskopija može koristiti u tretmanu bolesti:

Uklanjanje polipa

Polipi, benigni izraštaji na sluznici debelog creva, mogu biti otkriveni tokom kolonoskopije. Ako se pronađu polipi, lekar može odmah izvršiti njihovo uklanjanje tokom postupka. Ovo se obično radi pomoću petlje za polipektomiju, kojom se polip odstranjuje sa sluznice creva. Uklanjanje polipa može sprečiti razvoj raka debelog creva.

Kontrola krvarenja

Ako postoji krvarenje iz creva, lekar može koristiti kolonoskopiju za identifikaciju izvora krvarenja i izvršiti odgovarajuće terapijske postupke. To može uključivati korišćenje elektrokoagulacije (električna energija za zaustavljanje krvarenja), korišćenje injekcija hemostatičkih sredstava ili postavljanje kliješta za zatvaranje krvnog suda.

Dilatacija suženja

Kod nekih bolesti, poput Crohnove bolesti ili strikture (suženja) debelog creva, kolonoskopija se može koristiti za dilataciju (širenje) suženja. To se postiže postavljanjem balona na vrhu kolonoskopa i polaganim širenjem suženog segmenta creva.

Postavljanje stentova

U slučajevima gde postoji značajno suženje ili opstrukcija creva, kolonoskopija se može koristiti za postavljanje stenta – metalne ili plastične cevi koja se koristi za proširenje suženja i ponovno uspostavljanje normalnog protoka hrane i tečnosti kroz creva.

Biopsija

Tokom kolonoskopije, lekar može uzeti uzorke tkiva (biopsiju) sa sumnjivih područja sluznice debelog creva. Ovi uzorci se šalju na dalju analizu radi postavljanja tačne dijagnoze i planiranja odgovarajućeg tretmana.
Važno je napomenuti da su terapijski postupci tokom kolonoskopije obično ograničeni na manje intervencije. U nekim slučajevima, ako je potrebna složenija hirurška intervencija, može biti potrebno uputiti pacijenta na operativni zahvat.

Kako izgleda priprema za kolonoskopiju?

Priprema za kolonoskopiju igra ključnu ulogu u osiguravanju uspešnog postupka. Ovde je opšti vodič o tome kako se pripremiti za kolonoskopiju:

Razgovor sa lekarom

Prvo se konsultujte sa svojim lekarom o postupku kolonoskopije. Razgovarajte o vašem zdravstvenom stanju, alergijama, lekovima koje trenutno uzimate i prethodnim operacijama ili zdravstvenim problemima. Lekar će vam dati detaljne instrukcije i smernice za pripremu.

Prilagođavanje lekova

Ako redovno uzimate određene lekove, možda će biti potrebno prilagoditi njihovu upotrebu pre kolonoskopije. Ukoliko bolujete od šećerne bolesti posavetujte se sa Vašim lekarom o korigovaju doze insulina pre procedure. Ukoliko uzimate lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi (Aspirin, Plavix, Farin, Sintrom, Pradaxa, Xarelto, Eliquis, Fraxiparin) posavetujte se sa vašim lekarom o korigovanju doze leka pre  procedure. Obavezno se konsultujte sa svojim lekarom o tome kako pravilno prilagoditi lekove pre kolonoskopije.

Laboratorijska dijagnostika

Potrebno je doneti nalaze vaše laboratorije: krvnu sliku, biohemiju, PT, PTT, INR ne starije od 7 dana.

Posebna vrsta hrane

Nekoliko dana pre kolonoskopije ne jesti hranu koja sadrži semenke i  koja je bogata vlaknima (susam, grožđe, musli, paradajz, papriku, cela zrna, sveže voće i povrće, mahunarke i orašasti plodovi).

Dan pre pregleda

Isplanirajte svoje obaveze, jer je neophodno da dan pre  kolonoskopije budete blizu toaleta. Tada je obavezno samo konzumiranje bistre tečnosti poput bistre supe, pilećeg bujona, vode, čaja, soka od jabuke bez pulpe i preparata za čišćenje creva.

Preparati za čišćenje creva (npr fortrans, picoprep)

Lekar će vam propisati preparate za čišćenje creva koji se koriste kako bi se creva potpuno ispraznila pre kolonoskopije. Ovi preparati obično uključuju rastvor praška koji se rastvara u vodi i uzima se oralno. Oni pomažu u čišćenju creva od fekalnih materija kako bi se obezbedila jasna vizualizacija tokom postupka. Važno je da pažljivo pratite uputstva lekara o tome kako i kada koristiti ove preparate.

Organizacija prevoza

Kolonoskopija se obično izvodi pod sedacijom ili anestezijom, što može uticati na vašu sposobnost vožnje nakon postupka. Zbog toga je važno da organizujete prevoz kući nakon kolonoskopije i da ne vozite sami.
Važno je da se pridržavate svih smernica i instrukcija lekara kako biste se adekvatno pripremili za kolonoskopiju. Obratite se svom lekaru ako imate bilo kakva pitanja ili nedoumice u vezi sa pripremom za ovaj postupak.

Šta se dešava na dan zakazanog termina za kolonoskopiju?

Dođite na zakazano vreme u bolnicu, kliniku ili endoskopski centar gde će se izvršiti kolonoskopija. Možda ćete morati doći ranije kako biste popunili administrativne formulare i prošli prijemni proces.
Medicinski tim će vas pripremiti za postupak. To može uključivati da vam objasne detalje postupka, potpisivanje saglasnosti, merenje vitalnih znakova (poput krvnog pritiska, pulsa) i postavljanje intravenske linije za davanje tečnosti i lekova tokom postupka.
Kolonoskopija se obično izvodi pod sedacijom, što znači da će vam biti dato lekove za opuštanje i umirenje. U nekim slučajevima, može se primeniti opšta anestezija. To će vam pomoći da budete opušteni i da ne osećate nelagodu tokom postupka.
Kada ste pripremljeni, lekar će izvesti kolonoskopiju. Uvedena je fleksibilna cev sa kamerom (kolonoskop) u vaš rektum, a zatim pažljivo se vodi kroz debelo crevo. Lekar će pažljivo pregledati unutrašnjost creva i tražiti eventualne abnormalnosti, polipe ili druge znakove bolesti. Ako je potrebno, lekar može uzeti uzorke tkiva (biopsiju) ili odmah ukloniti polipe tokom postupka.
Nakon što je kolonoskopija završena, lekar će pažljivo izvući kolonoskop iz creva. Tokom tog vremena, sedacija će polako početi da prolazi. Možda ćete biti smešteni u odmorište gde će vam medicinsko osoblje pratiti oporavak dok se potpuno ne povratite.
Kada se oporavite od sedacije, lekar će se sastati s vama kako bi razgovarao o rezultatima kolonoskopije, pružio vam tumačenje nalaza i odgovorio na vaša pitanja. Ako su tokom postupka izvršene biopsije ili uklanjanje polipa, lekar će vam objasniti dalje korake u lečenju i praćenju.

Da li ostajem budan tokom kolonoskopije?

Tokom kolonoskopije, pacijentima se obično daje sedacija kako bi se smanjila nelagodnost i anksioznost tokom postupka. Sedacija može varirati od blage do umerene, u zavisnosti od pacijentovih potreba i odluke lekara. U većini slučajeva, pacijenti se osećaju opušteno i umirujuće tokom kolonoskopije. Sedacija se obično postiže intravenskim davanjem lekova kao što su benzodiazepini ili opioidi. Ovi lekovi mogu izazvati osećaj pospanosti, smanjiti nelagodnost i amneziju tokom postupka. Takođe, može se koristiti lokalna anestezija za umirenje sluznice rektuma.

Da li je kolonoskopija bolan postupak?

Kolonoskopija može izazvati određeni stepen nelagodnosti, ali većina pacijenata opisuje postupak kao podnošljiv i relativno bezbolan zbog primene sedacije. Sedacija koja se koristi tokom kolonoskopije pomaže u smanjenju nelagodnosti i anksioznosti. Prilikom ubacivanja kolonoskopa kroz anus i daljeg vođenja kroz debelo crevo, pacijenti mogu osetiti blagu pritisak ili grčeve. Međutim, lekar će obično koristiti podmazivanje i postupno napredovanje kolonoskopa kako bi smanjio nelagodnost.
Važno je napomenuti da su iskustva pacijenata individualna i da se osećaj nelagodnosti može razlikovati od osobe do osobe. Ako imate posebno nisku toleranciju na bol ili ste zabrinuti zbog nelagodnosti, razgovarajte sa svojim lekarom pre postupka kako biste razmotrili moguće opcije za ublažavanje boli ili anksioznosti.

Ko izvodi kolonoskopiju?

Važno je da se kolonoskopija izvodi od strane kvalifikovanog medicinskog stručnjaka s iskustvom u ovom postupku, kako bi se obezbedila tačna dijagnoza i adekvatna nega pacijenta. Pre kolonoskopije, uvek je dobro proveriti kvalifikacije i iskustvo izvođača postupka.
Kolonoskopiju obično izvode zdravstveni radnici iz različitih stručnih oblasti. Evo nekoliko ključnih zdravstvenih radnika koji mogu izvoditi kolonoskopiju:
Gastroenterolog je lekar specijalizovan za bolesti digestivnog sistema. Oni su obučeni za izvođenje kolonoskopije i često su prva linija zdravstvenih radnika koji se bave dijagnostikom i lečenjem bolesti debelog creva.
Gastroenterološki hirurg je hirurg koji se specijalizovao za hirurško lečenje bolesti digestivnog sistema. Oni mogu obavljati kolonoskopiju kao deo dijagnostičkog postupka ili kao pripremu za hirurški zahvat.
Sertifikovani medicinski tehničar ili medicinski tehničar sa sertifikatom može biti zadužen za pomoć lekaru prilikom izvođenja kolonoskopije. Oni asistiraju u pripremi pacijenta, rukovanju opremom i pružanju podrške tokom postupka.
Anesteziolog će biti odgovoran za administraciju i nadgledanje anestezije tokom kolonoskopije koja može biti izvedena uz sedaciju ili opštu anesteziju kako bi se pacijentu pružila udobnost i sprečila nelagodnost tokom postupka.
Važno je napomenuti da svaki zdravstveni radnik koji izvodi kolonoskopiju mora biti obučen i sertifikovan za ovu vrstu postupka. Osigurajte se da se postupak izvodi od strane kvalifikovanih stručnjaka.

Kako funkcioniše postupak kolonoskopije?

Postupak kolonoskopije može se opisati korak po korak na sledeći način:
Pre postupka, lekar, gastroenterolog će vam dati detaljne instrukcije o pripremi. To obično uključuje čišćenje creva kako bi se uklonili fekalni materijali koji bi mogli ometati pregled. Na dan postupka, doći ćete u medicinsku ustanovu, gde će se kolonoskopija obaviti.  Bićete smešteni u prostoriju za prijem, gde će se uzeti vaša anamneza, meriti vitalni znaci i postaviti intravenska linija za davanje tečnosti i lekova tokom postupka.
Pre samog postupka, možete dobiti sedativnu ili anestetičku medicaciju kako biste se opustili i umirili. Ovo će vam pomoći da se osećate udobno tokom kolonoskopije. Bićete postavljeni nabokue na preglednom stolu. Leđa će biti pokrivena sterilnim plaštom, a noge će vam biti postavljene u nosače kako bi se obezbedio pristup anusu.
Lekar će pažljivo umetnuti fleksibilnu cev sa kamerom (kolonoskop) kroz anus i lagano je provoditi kroz rektum i debelo crevo. Kolonoskop ima svetlo i kameru na vrhu, što omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost creva. Kako kolonoskop napreduje kroz creva, lekar će pažljivo pregledati sluznicu, tražeći polipe, tumore, upale ili druge abnormalnosti.
Moguće je da se tokom pregleda izvrše biopsije (uzimanje malog uzorka tkiva) ili uklanjanje polipa. Kada lekar završi pregled celog debelog creva, kolonoskop će se pažljivo izvući. Postupak se obično završava kada se kolonoskop potpuno izvadi. Nakon završetka postupka, bićete smešteni sobu za oporavak. Ovde će medicinsko osoblje pratiti vaše vitalne znake i dati vam vreme da se probudite od sedacije.
U nekim slučajevima, možda ćete morati ostati pod nadzorom još neko vreme pre nego što vam bude dozvoljeno da idete kući. Lekar će vam pružiti detaljne informacije o rezultatima pregleda, dati uputstva o oporavku i eventualno zakazati sastanak za dalje konsultacije ili postupke, ukoliko su potrebni.

Koliko traje kolonoskopija?

Trajanje kolonoskopije može varirati u zavisnosti od više faktora ali u proseku, kolonoskopija obično traje oko 30 minuta do jednog sata. Međutim, ukoliko se tokom pregleda otkriju polipi ili druge nepravilnosti koje zahtevaju biopsiju ili uklanjanje, postupak može trajati duže. Dodatni vremenski interval može biti potreban za izvođenje ovih procedura.
Nakon završetka kolonoskopije, bićete smešteni u sobu za oporavak, gde ćete ostati pod nadzorom medicinskog osoblja sve dok se potpuno ne povratite od sedacije i budete spremni za otpust. Pre nego što zakazujete kolonoskopiju, lekar će vam pružiti tačnije informacije o očekivanom vremenu trajanja postupka, uzimajući u obzir vaše specifične okolnosti i potrebe.

Šta se dešava posle kolonoskopije?

Nakon završetka kolonoskopije, slede neke uobičajene aktivnosti i postupci:
Nakon postupka, bićete smešteni u odmorište ili sobu za oporavak. Tu ćete imati priliku da se probudite od sedacije i da se oporavite. Medicinsko osoblje će pratiti vaše vitalne znake i pružiti vam negu i podršku.
Nakon što se probudite i oporavite od sedacije, lekar će vam obično pružiti informacije o rezultatima kolonoskopije. Ako su otkriveni polipi ili druge abnormalnosti, lekar će vam objasniti dalje korake koji mogu uključivati biopsiju, uklanjanje polipa ili dalje testove.
Možda će vam biti rečeno da izbegavate vožnju ili obavljanje važnih odluka tokom ostatka dana, zbog ostataka sedacije ili mogućeg umora nakon postupka. Takođe, preporučuje se izbegavanje teške hrane i alkohola tokom prvih nekoliko sati posle kolonoskopije.
Ako ste primili sedaciju ili anesteziju tokom postupka, potrebno je da sačekate da efekti potpuno prođu pre nego što vam bude dozvoljeno da jedete ili pijete. Ovo obično traje nekoliko sati, ali može varirati u zavisnosti od individualnih faktora.
Iako su komplikacije retke, lekar će vam pružiti instrukcije o tome na šta treba da obratite pažnju nakon postupka. To može uključivati simptome kao što su jaka bol u stomaku, krvarenje iz anusa, visoka temperatura ili nedostatak crevnih pokreta. Ako primetite bilo kakve neobične simptome, trebalo bi se odmah obratiti svom lekaru.
Ako su tokom kolonoskopije otkriveni polipi ili druge nepravilnosti, lekar će vam objasniti plan dalje nege. To može uključivati zakazivanje redovnih kontrolnih pregleda, praćenje ili eventualne terapijske postupke, ako je potrebno.

Koliko traje oporavak od kolonoskopije?

Većina ljudi se oseća dovoljno dobro da nastavi svoje uobičajene aktivnosti u roku od nekoliko sati do jednog dana nakon kolonoskopije. Ipak, individualni oporavak može varirati, a evo nekoliko faktora koji utiču na to:
  • Ako ste primili sedaciju ili anesteziju tokom kolonoskopije, možete osećati pospanost ili umor nakon postupka. Efekti sedacije obično traju nekoliko sati, a potpuno razbuđivanje može potrajati neko vreme. U tom periodu, neophodno je da imate nekoga ko će vas prevoziti kući i da izbegavate obavljanje važnih aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju.
  • Nakon kolonoskopije, vaš probavni sistem može se oporavljati od laksativa i pripreme koje ste koristili pre postupka. Važno je pridržavati se uputstava lekara o ishrani nakon kolonoskopije. Obično se preporučuje blaga, laka hrana u prvih nekoliko sati ili dana nakon postupka.
  • Neki ljudi mogu imati promene u crevnim pokretima nakon kolonoskopije, kao što su privremene promene u učestalosti, konzistenciji ili boji stolice. To je obično privremeno i trebalo bi se normalizovati u roku od nekoliko dana.
  • Iako su komplikacije retke, važno je pratiti svoje stanje nakon kolonoskopije. Ako primetite jake ili neobične bolove u trbuhu, krvarenje iz anusa, visoku temperaturu ili bilo koje druge zabrinjavajuće simptome, trebalo bi se odmah obratiti svom lekaru.

Koji su potencijalni rizici ili komplikacije kolonoskopije?

Kolonoskopija je relativno siguran postupak, ali kao i kod svih medicinskih intervencija, postoje određeni potencijalni rizici i komplikacije. Evo nekih od njih:

Perforacija creva

To je retka komplikacija, ali postoji mala šansa da se crevo može probušiti (perforacija) tokom kolonoskopije. To se može dogoditi usled mehaničkog pritiska ili ako postoji prethodno oštećenje crfeva. Perforacija zahteva hitnu medicinsku intervenciju i moguće je da će biti potrebna hirurška popravka.

Krvarenje

Kolonoskopija može dovesti do manjeg krvarenja, posebno ako se uklanjaju polipi ili uzimaju biopsije. Obično se radi o blagom krvarenju koje spontano prestaje. U retkim slučajevima, može biti potrebna intervencija za zaustavljanje krvarenja.

Reakcija na anesteziju ili sedaciju

Ako vam je data sedacija ili anestezija tokom kolonoskopije, postoji mala šansa da možete imati reakciju na ove lekove. To može uključivati alergijske reakcije, probleme sa disanjem, snižavanje krvnog pritiska ili nepravilne srčane ritmove. Ove komplikacije su retke, ali medicinsko osoblje će biti prisutno kako bi pravovremeno reagovalo ukoliko se pojave.

Infekcija

Postoji mala šansa da se može javiti infekcija, iako su kolonoskopije obično sterilne procedure. Infekcija se može javiti u slučaju da dođe do oštećenja creva, što omogućava bakterijama da uđu u krvotok. Ponekad se može javiti i infekcija mesta uboda igle za sedaciju.
Važno je napomenuti da su ovi rizici relativno retki i da se većina ljudi oporavi bez ikakvih komplikacija.

Kada ću znati rezultate moje kolonoskopije?

Vreme potrebno za dobijanje rezultata kolonoskopije može varirati u zavisnosti od različitih faktora, uključujući ustanovu u kojoj je pregled obavljen, brzinu laboratorijske analize uzoraka i vreme potrebno za ocenjivanje slike i izveštavanje od strane lekara.
U nekim slučajevima, lekar može dati preliminarne rezultate odmah nakon završetka kolonoskopije, posebno ako je bilo vidljivih polipa ili drugih abnormalnosti koje su odmah uočene. Međutim, za detaljnije analize i potvrdu rezultata, biopsija uzoraka tkiva može biti potrebna, a to može produžiti vreme potrebno za dobijanje konačnih rezultata.
Uobičajeno je da rezultati kolonoskopije budu dostupni unutar nekoliko dana ili nedelja. Vaš lekar će vam obično zakazati sastanak kako bi razgovarao o rezultatima i pružio vam dalje smernice u vezi sa vašim zdravstvenim stanjem i eventualnim tretmanom ili praćenjem koje može biti potrebno.

Šta su abnormalni rezultati kolonoskopije?

Abnormalni rezultati kolonoskopije ukazuju na prisustvo nepravilnosti ili promena u debelom crevu:
  • Polipi su izrasline koje se mogu formirati na unutrašnjosti creva. Oni su često benigni (ne-kancerogeni), ali neki polipi mogu biti prekancerozni ili kancerogeni. Ako se otkriju polipi tokom kolonoskopije, lekar može ih ukloniti ili uzeti uzorak tkiva (biopsiju) kako bi se dalje analizirali.
  • Kolonoskopija može otkriti prisustvo tumora u debelom crevu. Tumori mogu biti benigni ili maligni (kancerogeni). Ako se otkrije tumor, lekar će možda uzeti uzorak tkiva za biopsiju kako bi se odredila priroda tumora.
  • Kolonoskopija može otkriti znakove upale ili iritacije u debelom crevu. Ovi nalazi mogu ukazivati na prisustvo upalnih bolesti creva kao što su ulcerozni kolitis ili Kronova bolest.
  • Kolonoskopija može otkriti prisustvo divertikula, malih izbočina u zidu debelog creva. U većini slučajeva divertikuloza nije ozbiljna, ali u retkim slučajevima divertikule mogu postati zapaljene ili izazvati komplikacije.
  • Kolonoskopija može identifikovati izvor krvarenja u debelom crevu. Ovo može biti korisno u dijagnostikovanju uzroka gastrointestinalnog krvarenja.
Važno je napomenuti da su abnormalni nalazi kolonoskopije samo preliminarni rezultati, a definitivna dijagnoza i daljnje tretiranje se zasnivaju na analizi uzoraka tkiva (biopsija) i dodatnim testovima. Vaš lekar će analizirati i tumačiti rezultate kolonoskopije i pružiti vam detaljnije informacije o otkrivenim nepravilnostima i daljim koracima koji će biti potrebni.

Da li postoje alternativni načini skrininga raka debelog creva?

Postoje alternativni načini skrininga za rak debelog creva koji se mogu koristiti kao zamena ili dopuna kolonoskopiji. Ovi alternativni testovi za skrining raka debelog creva uključuju:

Test krvi na okultno krvarenje (FOBT)

Ovi testovi se koriste za otkrivanje tragova krvi u stolici koji mogu biti indikacija raka debelog creva. Fekalni okultni krvni test (FOBT) koristi hemijske supstance za otkrivanje tragova nevidljivog krvarenja. Test imuno-hemijskog otkrivanja krvi u stolici (FIT) koristi antitela da identifikuje specifične komponente krvi. Pozitivan rezultat zahteva daljnje ispitivanje, obično kolonoskopiju.

Test na DNK stolice

Ovi testovi, kao što je test Cologuard, detektuju genetske promene povezane sa rakom debelog creva. Testiranje se vrši na uzorcima stolice. Pozitivan rezultat obično zahteva daljnje ispitivanje kolonoskopijom.

Virtuelna kolonoskopija

Ovaj postupak koristi rendgensku tehniku i računarsku tomografiju (CT) za pružanje detaljnih slika debelog creva. Virtuelna kolonoskopija može otkriti polipe ili druge abnormalnosti. Ako se identifikuje nešto sumnjivo, obično je potrebna konvencionalna kolonoskopija za daljnju evaluaciju ili uklanjanje.

Sigmoidoskopija

Ovo je sličan postupak kolonoskopiji, ali se fokusira samo na donji deo debelog creva (sigmoidno crevo). Sigmoidoskopija može otkriti polipe i druge abnormalnosti u donjem delu creva. Međutim, za potpuni pregled debelog creva, kolonoskopija je obično potrebna.

Koje su prednosti kolonoskopije za skrining raka u odnosu na alternative?

Kolonoskopija ima nekoliko prednosti u odnosu na alternative za skrining raka debelog creva. Evo nekoliko ključnih prednosti kolonoskopije:

Visoka tačnost otkrivanja

Kolonoskopija je jedan od najtačnijih metoda za otkrivanje polipa, tumora i drugih abnormalnosti u debelom crevu. Tokom kolonoskopije, lekar može direktno pregledati celokupno debelo crevo i uzeti uzorke tkiva (biopsiju) ili ukloniti polipe. Ovo omogućava detaljniju evaluaciju i precizniju dijagnozu.

Mogućnost istovremenog uklanjanja polipa

Ako se tokom kolonoskopije otkriju polipi, lekar može ih odmah ukloniti. Ovo smanjuje rizik od polipa da se razviju u kancer i potrebu za dodatnim postupcima ili operacijama za njihovo uklanjanje.

Pouzdanost i duži period ponovnog skrininga

Ukoliko se kolonoskopija pokaže normalnom i ne otkrije se prisustvo polipa ili drugih abnormalnosti, preporučuje se ponovna kolonoskopija za 10 godina. To je duži period između skrininga u poređenju sa alternativnim metodama.

Mogućnost terapije

Kolonoskopija se ne koristi samo za dijagnostiku, već i za terapijske svrhe. Tokom kolonoskopije, lekar može ukloniti polipe, smanjiti ili zaustaviti krvarenje i postaviti stentove ili izvršiti druge intervencije. Ovo omogućava istovremenu dijagnozu i lečenje problema.

Procena celokupnog debelog creva

Kolonoskopija omogućava detaljan pregled celokupnog debelog creva, uključujući donji deo, gde se često formiraju polipi i tumori. Ovo omogućava potpuniju procenu zdravlja creva i smanjuje rizik od propuštanja nepravilnosti.
Iako kolonoskopija ima brojne prednosti, postoji potreba za pripremom i eventualnom sedacijom tokom postupka. Takođe, kolonoskopija je invazivniji postupak u odnosu na neinvazivne alternative poput testova krvi na okultno krvarenje ili testova na DNK stolice. Uvek se konsultujte sa svojim lekarom kako biste utvrdili koja je metoda skrininga najbolja za vas, uzimajući u obzir vašu starost, zdravstveno stanje i druge faktore rizika.

Kolika je cena postupka kolonoskopije pogledajte u našem cenovniku.

Sadržaj

Puls Go, medicinski centar omogućava brzu dijagnostiku i zbrinjavanje hitnih slučajeva.

TELEFON

011 7555 000

ADRESA

Neznanog Junaka 15, 11050 Dedinje