EKG – Elektrokardiogram

Šta je EKG?

Elektrokardiogram (EKG) je neinvazivan i brz test koji se koristi za procenu rada srca.  Sa svakim otkucajem srca, električni impuls putuje kroz srce i pokreće kontrakciju izazivajući pumpanje krvi iz srca. Tokom testa, EKG mašina registruje električne signale koji putuju kroz srce i stvara grafikon koji prikazuje karakteristike srčane aktivnosti. EKG se obično koristi za dijagnosticiranje srčanih problema kao što su aritmije, infarkt miokarda, hipertrofija srčanog mišića i druge srčane bolesti.

Kako EKG beleži električnu aktivnost srca?

EKG beleži električnu aktivnost srca tako što koristi elektrode, postavljene na kožu koje registruju električne impulse koji se generišu tokom svakog srčanog otkucaja. Elektrode se obično postavljaju na određene tačke na koži grudi, ruku i nogu, a zatim se povezuju sa EKG mašinom. Električni signali koje proizvodi srce se vide na snimku kao talasaste linije (Ptalas, QRS kompleks, T talas) koje imaju određenu snagu (voltažu) i dužinu trajanja.

Električni impuls počinje u SA čvoru i širi se kroz pretkomore izazivajući njihovu kontrakciju što predstavlja P talas. Impuls dolazi u AV čvor gde nastaje pauza koja omogućava da krv uđe u komore što se vidi kao ravna linija nakon P talasa (PQ segment), a pre QRS kompleksa koji predstavlja električni impuls na putu od AV čvora preko Purkinjijevih vlakana do miokardnih ćelija što dovodi do simultane kontrakcije komora. Na QRS kompleks se nastavlja ravna linija ST segment koji se javlja pre T talasa koji predstavlja povratak komora u stanje mirovanja. Ovo predstavlja jedan srčani ciklus ili jedan otkucaj koji se ponavljaju u pravilnim vremenskim intervalima.

EKG će pokazati brzinu rada srca (broj otkucaja u minuti), ritam rada (stabilan ili nepravilan), veličinu i položaj komora, snagu i vreme električnih impulse koji prolaze kroz svaki deo srca. Ove informacije se koriste za dijagnostikovanje srčanih oboljenja.

Kada se koristi EKG?

EKG se koristi u različitim situacijama za procenu srčane aktivnosti i dijagnostikovanje srčanih problema, što može pomoći u planiranju daljeg lečenja i terapije. Ovo su neke od uobičajenih situacija u kojima se može koristiti EKG:

Procena srčane funkcije u hitnim slučajevima

EKG se može koristiti u hitnim slučajevima kao što su srčani udar ili druge akutne srčane situacije kako bi se brzo procenila srčana funkcija pacijenta.

Pregled pacijenata sa simptomima srčanih problema

Ako pacijent ima simptome kao što su bol u grudima, otežano disanje, ubrzan puls ili nepravilan srčani ritam, vrtoglavica ili gubitak svesti da bi se identifikovali eventualni srčani problemi.

Dijagnostikovanje srčanih problema

EKG se može koristiti za dijagnostikovanje srčanih problema kao što su aritmije, infarkt miokarda, hipertrofija srčanog mišića, koronarna bolest srca i druge srčane bolesti.

Redovni pregledi

Elektrokardiogram se često koristi kao deo rutinske procene srčane funkcije prilikom redovnih pregleda kod lekara ili u bolnicama.

Praćenje srčanih oboljenja

Aritmija, kardiomiopatija, koronarna arterijska bolest, infarkt ili srčani udar, otkazivanje srca, bolesti srčanih zalistaka, urođene srčane mane

Praćenje srčane funkcije tokom lečenja

EKG se može koristiti za praćenje efikasnosti lekova i drugih tretmana za srčane probleme.

Procena kardiovaskularnog rizika za srčane bolesti

Kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, povećanim holesterolom, gojaznošću ili porodičnom istorijom srčanih bolesti.

Pregled za određena medicinska stanja

EKG se može koristiti za pregled pacijenata sa određenim medicinskim stanjima, kao što su bolesti pluća ili štitne žlezde, koje mogu imati uticaj na srčanu funkcijui ili u sklopu preoperativne pripreme pacijenta

Ukratko, EKG se preporučuje u različitim situacijama kako bi se procenila srčana funkcija pacijenta i identifikovali eventualni srčani problemi, što može pomoći u planiranju daljeg lečenja i terapije.

Koja srčana stanja zahtevaju EKG?

EKG se obično koristi za dijagnostikovanje i procenu srčanih stanja koja mogu uticati na srčanu funkciju i dovesti do srčanih problema, kao i za praćenje efikasnosti tretmana i planiranje daljeg lečenja. Neke od tih stanja su:

Aritmije

Aritmije su nepravilni srčani ritmovi koji mogu biti uzrokovani različitim faktorima, uključujući srčane bolesti, stres, anksioznost, upotrebu određenih lekova i drugo. EKG se koristi za procenu vrste i težine aritmija.

Infarkt miokarda

Infarkt miokarda (srčani udar) je hitno stanje koje se javlja kada se protok krvi kroz srce blokira, što može uzrokovati oštećenje srčanog mišića. EKG se obično koristi za dijagnostikovanje infarkta miokarda i praćenje srčane funkcije tokom oporavka.

Koronarna bolest srca

Koronarna bolest srca je stanje koje se javlja kada se arterije koje dovode krv u srce sužavaju ili blokiraju, što može dovesti do srčanog udara ili drugih srčanih problema. EKG se može koristiti za procenu srčane funkcije i identifikovanje srčanih problema koji su povezani sa koronarnom bolešću srca.

Hipertrofija srčanog mišića

Hipertrofija srčanog mišića je stanje u kojem srčani mišić postaje prevelik i zadebljan, što može otežati srčanu funkciju. EKG se može koristiti za procenu težine hipertrofije srčanog mišića.

Ostala srčana stanja

EKG se može koristiti za dijagnostikovanje i procenu težine drugih srčanih stanja, kao što su srčana insuficijencija, ventrikularne tahikardije, atrijalne fibrilacije i drugo.

Koje anomalije se mogu dijagnostikovati EKG-om?

EKG je test koji se koristi za procenu srčane aktivnosti i dijagnostikovanje srčanih problema. Neke od anomalija koje se mogu dijagnostikovati EKG-om:

• Nepravilan srčani ritam ili preskakanje srca koji može izazvati simptome kao što su ubrzan puls, otežano disanje, zamor i druge simptome.
• Ograničen protok krvi u srce koji može izazvati simptome kao što su bol u grudima, otežano disanje i zamor.
• Infarkt miokarda (srčani udar) koji može izazvati simptome kao što su jak bol u grudima, otežano disanje i zamor.
• Hipertrofija srčanog mišića koja može izazvati simptome kao što su otežano disanje, umor i nizak krvni pritisak.
• Srčana insuficijencija, ventrikularne tahikardije, atrijalne fibrilacije i drugi problemi.

 

Kako EKG može pomoći u identifikaciji uzroka srčanih simptoma?

Srčani simptomi koji se često povezuju sa srčanim problemima su: bol u grudima, otežano disanje, nepravilan srčani ritam i umor. Evo nekoliko načina na koje EKG može pomoći u identifikaciji uzroka ovih simptoma:

Procena srčanog ritma

EKG može pomoći u proceni srčanog ritma i utvrditi da li postoji nepravilnost u srčanom ritmu koja može biti uzrokovana aritmijom

Identifikacija ishemije srca

Ishemija srca se javlja kada srce ne dobija dovoljno kiseonika, što može dovesti do boli u grudima i drugih simptoma. EKG može otkriti promene u električnoj aktivnosti srca koje ukazuju na ishemiju srca.

Procena oštećenja srca

Ako je srce oštećeno zbog srčanog udara ili drugog srčanog problema, EKG može pokazati promene u električnoj aktivnosti srca koje ukazuju na oštećenje srčanog tkiva.

Procena električne provodljivosti srca

EKG može pomoći u proceni provodljivosti električnih signala kroz srce, što može otkriti blokade ili druge probleme u provodljivosti električnih signala.

Procena hipertrofije srca

EKG može otkriti povećanje debljine zidova srca, što se naziva hipertrofijom. Ovo može biti uzrokovano povišenim krvnim pritiskom ili drugim srčanim bolestima.

Na osnovu rezultata EKG testa i drugih testova, lekar može postaviti dijagnozu i preporučiti odgovarajući tretman za srčane simptome.

Koji zdravstveni radnici izvode EKG?

EKG test se obično obavlja u bolnicama, klinikama i lekarskim ordinacijama, a mogu ga izvoditi sledeći zdravstveni radnici:

1. Kardiolozi su lekari koji su specijalizovani za dijagnostikovanje i lečenje srčanih bolesti. Oni su obučeni da interpretiraju EKG i prepoznaju abnormalnosti u srčanom ritmu, otkucajima srca i drugim parametrima.
2. Tehničari EKG-a su obučeni da pripreme pacijenta za EKG test, postave elektrode i izvode EKG test. Oni rade pod nadzorom kardiologa ili drugog medicinskog osoblja.
3. Medicinske sestre mogu obavljati EKG test, posebno u ambulantnim ili kliničkim postavkama. One su obučene da postave elektrode, izvrše EKG test i pripreme izveštaj za lekara.
4. Lekari opšte prakse mogu obavljati EKG test u svojim ordinacijama. Oni mogu koristiti EKG za rano otkrivanje srčanih problema ili procenu stanja pacijenata sa simptomima srčanih problema.

Važno je napomenuti da EKG test mora biti obavljen od strane obučenog medicinskog osoblja kako bi se osigurala tačna interpretacija i dijagnoza. Lekar koji procenjuje rezultate EKG testa mora biti obučen u interpretaciji elektrokardiograma.

 

Koja je uloga kardiologa u tumačenje EKG rezultata?

Kardiolozi su lekari koji su specijalizovani za dijagnostikovanje i lečenje srčanih bolesti, uključujući tumačenje EKG (elektrokardiogram) rezultata. Kardiolog je obučen da prepozna abnormalnosti u srčanom ritmu, otkucajima srca i drugim parametrima koje pruža EKG test. Oni su u stanju da procene i dijagnostikuju različite srčane probleme koji se mogu identifikovati putem EKG testa, uključujući srčane aritmije, infarkt miokarda, blokade srca, hipertrofiju srca i druge srčane bolesti.

Kardiolozi su takođe u stanju da procene rezultate EKG testa u kontekstu celokupne kliničke slike pacijenta. Na primer, kardiolog će uzeti u obzir pacijentove simptome, medicinsku istoriju, prethodne dijagnostičke testove i druge faktore pre nego što donese dijagnozu na osnovu EKG testa. Kardiolog će takođe razmotriti da li je potreban dalji test ili procena, uključujući ultrazvuk srca, CT koronarografiju ili druge dijagnostičke testove.

Važno je napomenuti da elektrokardiogram nije jedini test koji se koristi za procenu srčane funkcije i dijagnostikovanje srčanih problema, iako može biti koristan kao prvi korak u proceni srčane funkcije. Kardiolog će obično kombinovati rezultate EKG testa sa drugim testovima i fizičkim pregledom kako bi postavio dijagnozu i preporučio odgovarajući tretman.

Kako funkcioniše EKG?

Električni signal putuje kroz srce, što rezultira promenama u električnom polju u telu. Ove promene se mogu detektovati elektrodama i pretvaraju se u grafički prikaz na EKG mašini. Grafički prikaz pokazuje različite talase, segmente i intervali koji predstavljaju različite faze srčane aktivnosti. Na osnovu ovih talasa i drugih karakteristika EKG-a, lekari mogu proceniti srčani ritam, brzinu otkucaja srca, trajanje otkucaja srca i druge karakteristike srčane aktivnosti.

Elektrokardiogram funkcioniše tako što registruje električne signale koji se generišu tokom srčanih otkucaja i pretvara ih u grafički prikaz na EKG mašini, koji lekarima pomaže da procene srčanu funkciju i identifikuju eventualne srčane probleme.

Kako se elektrode postavljaju na telo?

EKG koristi elektrode koje se postavljaju na kožu pacijenta kako bi se registrovala električna aktivnost srca. Obično se koristi 10 elektroda, koje se postavljaju na određene tačke na grudima, rukama i nogama pacijenta. Postavljanje elektroda traje samo nekoliko minuta i ne izaziva nikakvu nelagodu ili bol.

Elektrode se često postavljaju u obliku V na grudima, sa 6 elektroda koje se postavljaju na prednji deo grudnog koša u određenim pozicijama (prekordijalni odvodi). Još 4 elektrode se postavljaju na ruke i noge – dve elektrode na levoj ruci, jedna na desnoj ruci i jedna na desnoj nozi (standardni odvodi). Elektrode se povezuju sa EKG mašinom preko kablova.

Važno je da se elektrode pravilno postave kako bi se dobio tačan EKG snimak. Lekari će obično proveriti pozicioniranje elektroda pre početka testa kako bi se osiguralo da je sve postavljeno ispravno.

Kako EKG meri i beleži električne signale srca?

Postupak merenja i beleženja električnih signala srca se odvija u nekoliko faza, koje uključuju:

1. Priprema – pre početka testa, pacijent obično leži na leđima dok se elektrode pričvršćuju na kožu na određenim tačkama na grudima, rukama i nogama.
2. Registovanje električnih signala – tokom srčanog ciklusa, električni signal se generiše u sinusnom čvoru srca i putuje kroz srce. Elektrode na koži pacijenta registruju ove električne signale koji se prenose na EKG mašinu.
3. Pretvaranje električnih signala u grafički prikaz – električni signali se pretvaraju u grafički prikaz na EKG mašini, koji prikazuje talase, segmente i intervali koji predstavljaju različite faze srčane aktivnosti.
4. Tumačenje rezultata – lekar tumači rezultate EKG testa kako bi procenio srčanu funkciju i identifikovao eventualne srčane probleme. Na osnovu talasa, segmenta i intervala na EKG-u, lekar može proceniti srčani ritam, brzinu otkucaja srca, trajanje otkucaja srca i druge karakteristike srčane aktivnosti kako bi se procenila srčana funkcija i identifikovali eventualni srčani problemi.

Kako da se pripremim za EKG test?

Za EKG test nije potrebna posebna priprema ali neke stvari možete da uradite da biste olakšali izvođenje testa:

Obucite se udobno

Tokom EKG testa, od vas će se tražiti da skinete odeću od struka nagore i izbegavajte hulahop čarape ili deblje duge čarape jer se elektrode postavljaju direktno na kožu.

Uklonite nakit

Pre početka testa, uklonite nakit, satove, narukvice i druge metalne predmete sa vašeg tela, jer oni mogu uticati na kvalitet signala i ometati test.

Pripremite se za postavljanje elektroda

Ne koristite masne kreme jer mogu otežati lepljenje elektroda za kožu. Pre nego što se elektrode postave na vašu kožu, može biti potrebno da se odstrani dlaka sa mesta gde će se elektrode postaviti. Zbog toga, ako imate dugu dlaku na grudima ili rukama, možda će biti potrebno da je ošišate ili obrijete pre testa.

Izbegavajte pušenje i intenzivnu fizičku aktivnost pre testa

To može uticati na srčanu funkciju i otežati dijagnostikovanje srčanih problema.

Obavestite lekara o uzimanju lekova, suplemenata i vitamina

Neki lekovi, kao što su beta blokatori, mogu uticati na srčanu funkciju i ometati test, pa možda će biti potrebno da ih privremeno prekinete pre testa.

Obavestite lekara ako imate pejsmejker

Tada se elektrode moraju postaviti na druga mesta na telu.

Ko ne sme da radi EKG test?

EKG (elektrokardiogram) je relativno jednostavan i siguran test koji se obično može uraditi na većini pacijenata. Međutim, postoje određena stanja koja mogu uticati na rezultate EKG testa ili predstavljati rizik po pacijenta, pa se u tim situacijama EKG ne preporučuje ili se mora uraditi pod posebnim uslovima.

Kožna infekcija

Ako pacijent ima kožnu infekciju na mestima gde bi se elektrode trebale postaviti, EKG test se može odložiti dok se infekcija ne izleči. Takođe neke kožne bolesti, kao što su ekcem ili psorijaza, mogu uticati na kvalitet signala na EKG-u.

Pacemaker

Ako pacijent ima implantirani pacemaker, elektrode se ne mogu postaviti preko pacemakera, jer to može izazvati nepravilne signale na EKG-u. Umesto toga, elektrode se moraju postaviti na druga mesta na telu.

Teška respiratorna insuficijencija

Ako pacijent ima tešku respiratornu insuficijenciju, EKG snimanje može biti otežano, jer pacijent ne može da udiše i izdiše u redovnom ritmu.

Ukoliko pacijent ima bilo kakve od ovih stanja ili ima neka druga medicinska stanja o kojima lekar treba da zna, važno je obavestiti lekara pre elektrokardiogram testa. Vaš lekar će vam dati dalje instrukcije o tome da li postoji bilo kakva kontraindikacija ili preporuke koje bi trebalo pratiti pre ili tokom EKG testa.

Kakve rezultate dobijate i šta ti rezultati znače?

Električni signali koje proizvodi srce se vide na snimku kao talasaste linije (Ptalas, QRS kompleks, T talas) koje imaju određenu snagu (voltažu) i dužinu trajanja.

Normalni EKG rezultati se mogu razlikovati u zavisnosti od osobe i njenog stanja srca. Međutim, postoji nekoliko karakteristika koje se smatraju normalnim za većinu ljudi. Evo nekoliko od njih:

Ritmičan rad srca – redovne otkucaje srca u intervalima od otprilike 0,6-1,0 sekundi

Brzina rada srca (frekvenca) – broj otkucaja između 60-100

P talas, QRS kompleks, T talas imaju određenu voltažu i dužinu trajanja koje su normalni. PQ segment i ST segment su u izoelektričnoj liniji. Normalni P – R interval traje između 0,12 i 0,20 sekundi. Normalni QTc interval kod muškaraca je manji od 450 ms, a kod žena manji od 470 ms.

Važno je napomenuti da ovi parametri predstavljaju samo opšte smernice, a konačna interpretacija EKG rezultata će zavisiti od individualnih karakteristika svake osobe.

Abnormalni EKG (elektrokardiogram) rezultati ukazuju na neke promene u srčanoj funkciji, koje mogu ukazivati na različite srčane probleme. Evo nekoliko mogućih abnormalnosti koje se mogu uočiti u EKG-u: aritmije, blokade srca, promene ST promene T talasa, hipertrofija srca, infarkt miokarda.

To se može uočiti na EKG-u kao promene u ST segmentu i QRS kompleksu.

Važno je napomenuti da ovi parametri predstavljaju samo neke od mogućih abnormalnosti koje se mogu uočiti na EKG-u. Ako se otkriju abnormalnosti na EKG-u, pacijent će najverovatnije biti upućen na dalju dijagnostiku i procenu koja može uključivati holter EKG, EHO srca, CT koronarografiju.

Koji je značaj razgovora sa lekarom o rezultatima EKG testa?

Razgovor sa lekarom o rezultatima EKG-a može pomoći u razjašnjavanju bilo kakvih pitanja ili nedoumica koje imate o testu i njegovim rezultatima. Lekar će moći da vam objasni značenje bilo kojih abnormalnosti koje su primećene na elektrokardiogramu i kako one mogu uticati na vaše zdravlje.

Razgovor sa lekarom može pomoći u planiranju daljih koraka u proceni srčanog zdravlja, uključujući druge dijagnostičke testove i lečenje. Ovo je zato što EKG može pružiti samo ograničene informacije o srčanoj funkciji, jer je elektrokardiogram je „snimak“ aktivnosti vašeg srca za vrlo kratko vreme. Ako imate srčane simptome koji dolaze i prolaze, redovni EKG možda neće otkriti problem. U tom slučaju, lekar vam može preporučiti da nosite mali prenosivi EKG monitor kao što su Holter monitori, koji se mogu nositi do dva dana, i monitori događaja, koji mogu da snimaju vašu srčanu aktivnost nedeljama.

Postoje i poremećaji srčanog rada koji se ne mogu uočiti pri radu srca u miru pa vam lekar može preporučiti test opterećenja srca (ergometrija). Takođe lekar vas može uputiti na EHO srca (ultrazvuk), CT (skener) srca.

Lekar će moći da vam objasni koje su mogućnosti za dalju procenu i lečenje i pomoći vam da razumete prednosti i nedostatke svakog pristupa.

Razgovor sa lekarom je od ključne važnosti u razumevanju stanja srca i dobijanju odgovarajućeg lečenja.

Kada bih trebalo da saznam rezultate testa?

Tipični vremenski okvir za dobijanje elektrokardiogram testa zavisi od mnogih faktora, uključujući dostupnost opreme i zdravstvenih radnika, broja pacijenata koji čekaju na testiranje, kao i hitnosti situacije.

Ako je potrebno hitno testiranje zbog simptoma srčanih problema, kao što su bol u grudima ili otežano disanje, EKG test može biti obavljen odmah po dolasku u hitnu službu. U ovim situacijama, brza dijagnoza i tretman mogu biti ključni za oporavak pacijenta.

Ako je EKG test deo redovnog fizičkog pregleda ili rutinskog pregleda srca, obično se zakazuje unapred i može se obaviti istog dana ili u roku od nekoliko dana.

U nekim slučajevima, pacijenti mogu dobiti EKG testiranje u okviru ambulantne ili bolničke procedure, na primer u sklopu preoperativne pripreme ili u toku lečenja srčanih bolesti.

Koja srčana stanja zahtevaju hitnu medicinsku pažnju?

Ako primetite bilo koje od ovih simptoma, potrebno je potražiti hitnu medicinsku pažnju.

1. Simptomi infarkt miokarda uključuju bol u grudima, koji može zračiti u ruke, vrat, leđa ili stomak, otežano disanje, mučninu i znojenje.
2. Simptomi angine pektoris su bol ili nelagodu u grudima, koji mogu biti popraćeni osećajem pritiska ili stezanja, obično traju nekoliko minuta
3. Simptomi aritmije uključuju palpitacije, osećaj preskakanja srca, vrtoglavicu, otežano disanje i gubitak svesti.
4. Simptomi plućne embolije uključuju otežano disanje, bol u grudima, kašalj sa krvlju, brzi otkucaji srca i vrtoglavicu.
5. Simptomi aneurizme aorte uključuju nagli bol u stomaku ili grudima, osećaj slabosti, nesvesticu i otežano disanje.

Hitna medicinska intervencija može biti ključna za sprečavanje ozbiljnih posledica i poboljšanje ishoda.

Kada se obratiti lekaru nakon EKG testa?

Trebalo bi se obratiti kardiologu kako biste razjasnili svoje brige i dobili detaljniju procenu vašeg srčanog zdravlja ako nemate simptome, ali imate zabrinjavajuće rezultate EKG testa.

Takodje, ako primetite bilo kakve simptome ili znakove srčanog problema kao što su:

1. Bol u grudima – ako imate bol u grudima, posebno ako se širi u ruku, vrat ili leđa
2. Nedostatak daha – otežano disanje
3. Osećaj slabosti ili nesvestice – ako se osećate slabim ili imate napade nesvestice
4. Nepravilan srčani ritam – ako primetite da Vam srce preskače ili ubrzava ritam
5. Oticanje nogu, stopala i gležnjeva

Važno je imati na umu da EKG test može pružiti samo ograničene informacije o stanju srca, a da bi se postavila precizna dijagnoza i planiralo lečenje, možda će biti potrebni dodatni testovi i konsultacije sa specijalistom. Neki od dodatnih testova su: EKG holter, Test opterećenja, EHO srca, CT koronografija itd.